Koји смо дошли за онима пре нас

У свом есеју „Традиција и доктрина“, Тодор Манојловић – укратко – разликује два термина из наслова по томе што први из прошлости преузима оно што се у садашњости може посматрати као актуелно и на њега се надограђује, док други означава дивинизацију оног скамењеног, оног недостижног, од чега нас заувек одељује време. У чему је онда, дакле, интерес савременог човека да слуша песме које је Обрадовић писао крајем седамдесетих и почетком осамдесетих за један пулски бенд, шаљући своју поруку? У чему то они пребацују временску границу, по чему прелазе и у 21. век, иако је Обрадовић преминуо 1997. године, а бенд последњи албум – Теrra Mistica – издао 1995. године?

Advertisements

Онирички триптихон: сан и јава у „Београдским причама“ Милорада Павића

ПРВИ ДЕО Сан је појава која одвајкада фасцинира и ствара запитаност како у народу, тако у истраживањима људи од пера, који су многе странице посветили овом феномену. У не тако давна времена, свака кућа имала је сановник, а и данас – када у интернет претраживач унесемо сановник како бисмо растумачили оно што нас је током ноћи …

ДИВНА БОГИЊА ИШТАР

Дивна Љубојевић је својим сензибилитетом прелазак у сасвим различит музички жанр остварила као синтезу два свијета, а не као расцијеп. Спот за пјесму „Сиђи до реке“ занимљив је за анализу јер рефлектује њен специфичан начин повезивања древног и савременог, пошто у његовом наративу откривамо дубинске слојеве који га вежу за акадско-сумерску митологију.

Први свјетски рат и књижевност

Парадоксално је да један друштвени феномен као што је рат који је разоран, деградирајући и регресиван, за књижевност представља не само неисцрпно врело инспирације него као тема и идеалан кохезивни фактор.

Христоликост Младог папе

Дугоочекивана серија Паола Сорентина почиње промјенама у ватиканској држави, кичми вјере. Са новим младим папом та кичма ће се савити. Лени Белардо нашао се на папском трону неочекивано. Упркос свим шансама против њега, он је постао кичма Цркве, кичма вјере. Због његове младости, кардинали мисле да ће им он бити марионета. Међутим нови папа је све, само не марионета.

„ПЕСМО МОГА ГРАДА“

Божидар Тимотијевић је песник о коме смо говорили на предмету Симболизам и неосимболизам у српском песништву 20. века. Можда већина није читала много песама овог неосимболисте, али сви смо певали „Девојко мала“.

Слика света у „Причама из давнине“

Поред оживљене атмосфере балканских породица, Ивана Брлић Мажуранић уводи и саме називе места који нам дају опипљивост простора на којем приче настају, појачавајући утисак локализације: град Леген, оток Бујан. Ауторка врши и њихову адаптацију у духу својих настојања у причама, а то је да укаже на човека као креатора своје судбине, а места, бића и чини (магијска деловања) као потпомагаче и прекретнице, не одлучујуће факторе.

Под окриљем трава и стихова

Књига Траве Николе Дакића занимљива је по мотивима који су доминантни, а посебну дозу занимљивости доприноси чињеница да кроз читање стихова стварамо слике у нашим мислима. Посебно бисмо издвојили други део који је најинтензивнији и највише емоционално обојен, а карактерише га и ваљана идејна и мотивска комплементарност.